Božidar Jezernik - Non cogito ergo sum: eseji o Golom otoku

Mediterran Publishing, Novi Sad, 2012.
Biblioteka Levant
Sa slovenskog preveo: Igor Smailagić
Str. 336
Format: 20x14 cm.
Meki uvez.
U odličnom stanju.
Dostava Tiskom ili osobno preuzimanje.

Posle propasti „komunizma“ i raspada Jugoslavije obnavlja se, u raznim sredinama, interes za mnoge teme koje su se ranije smatrale opasnim, zabranjenim ili nepoželjnim. Pobude koje pokreću autore knjiga i dužih tekstova o njima različite su i – što se moglo očekivati – ne uvek naučne. Bez želje da se iznesu vrednosni, politički ili moralni sudovi, treba reći da su u srazmerno kratkom vremenu morale da se zadovolje vrlo raznorodne i neusklađene potrebe: želja da se rehabilituju žrtve, da se isprave istorijske greške, da se s trona skinu nekada obožavane ličnosti – pa i da se zadovolji nalet etnonacionalizma, koji je sve počeo da prožima, ovog puta naročito kao želja da se sopstvena nacija predstavi kao najveća žrtva komunizma i socijalizma, realnog i irealnog.

Kao što sve mode prolaze, oslabio je i interes za sistematsku represiju onih Jugoslovena za koje je vlast, tj. rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije, poverovalo da predstavljaju ogromnu opasnost za njeno održanje u trenutku kada se ona, na čelu s Josipom Brozom Titom, sukobila s „vodećom snagom svetskog proletarijata“, Komunističkom partijom SSSR-a (SKP(b)), i svetskom silom na čijem je čelu bila, sa Savezom Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR). Neprikosnoveni vođa svega što je ugrozilo poredak u Jugoslaviji, i SSSR-a, i SKP(b), svetskog proletarijata i radničkog pokreta bio je Josif Visarionovič Staljin. On je tada još uvek raspolagao ostacima Komunističke internacionale (Kominterne) u vidu Komunističkog informativnog biroa (Kominforma). Ambicija nove organizacije bila je da, pošto je SSSR zavladao Istočnom i Srednjom Evropom, nakon što su komunističke stranke uspevale da postignu vrlo upečatljive izborne rezultate, kada su komunisti pobedili u Kini i kada je antikolonijalistički pokret van Evrope jačao pod jakim uticajem levice, počne opet čvrsto da kontroliše sve komunističke partije sveta, kao nekada, u doba Kominterne, koju je Staljin morao da raspusti 1943. godine da bi u Drugom svetskom ratu otklonio sumnje svojih zapadnih (kapitalističkih) saveznika.